Starac i more

Starac i more

Ernest Hemingvej

O piscu

Ernest Hemingvej rođen je 21. jula 1899. godine u Ouk Parku. Od oca je nasledio avanturistički duh i nemiran temperament što je rano odredilo njegov životni put. Nije želeo da troši vreme na univerzitetsko obrazovanje, već je počeo da radi kao novinar gde je otkrio svoj spisateljski dar, te mu je to postao životni poziv. Lov i ribolov su mu bili omiljeni hobi. Voleo je da putuje, obišao je Ameriku, Kinu, Evropu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani. Bio je ratni dopisnik, ali i borac. Učestvovao je u Prvom i Drugom svetskom ratu, grčko-turskom ratu i španskom ratu. Kada se vratio u Ameriku posle rata, ugovorio je dopisnički rad za jedan američki list, oženio se i vratio u Pariz. Dobio je Pulicerovu nagradu za književnost, a 1954. godine Nobelovu nagradu. Kad je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava ga da živi onako kako je želeo, izvršio je samoubistvo lovačkom puškom  1961. godine u Ketčemu. Sahranjen je 6. jula u podnožiju planine Testerin Zub, a na sahrani su na zahtev njegovih sinova pročitani Hemingvejevi stihovi: "Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek...".

Starac i more

-Vrsta književnog dela: roman
-Mesto radnje: more
-Glavni likovi: starac Santjago i dečak Manolino
-Tema: život ribara Santjaga
-Ideja: čovek može da prevaziđe svaku prepreku, bez obzira na godine

ETAPE RADNJE:
1.Uvod: Život Santjaga na kopnu
2.Zaplet: Riba je uhvatila mamac
3.Kulminacija: Hvatanje ribe
4.Obrt: Ajkule napadaju ribu
5.Rasplet: Starac se vraća kući



Kratak sadrzaj:

Bio jednom jedan starac koji nije mogao da ulovi ribu. Njegovo ime bilo je Santjago. Njemu je pomogao jedan dečak koji je mnogo voleo starca i zvao se Manolin. Drugi ribari su ismevali Santjaga, jer godinama nije imao nikakav ulov. Santjago je bio siromašan čovek, pa su se dečak i on često pretvarali kako jedu i čitaju novine. Starac je često sanjao Afriku i lavove. Jednog jutra Santjago je otišao do dečakove kuće da ga probudi. Zatim su otišli na kafu u jednu krčmu. Dok je starac pio kafu, dečak je otišao po mamac i sardele. Kada se dečak vratio krenuli su prema čunu, gde su se rastali.

Starac je seo u svoj stari čamac i počeo da vesla. Kada je došao na željeno mesto bacio je četri mamca. Prvi mamac bio je na dubini od četrdeset hvata, drugi na 75, a treći i četvrti na 100 i 120. Nakon dva sata

posle Sunčevog izlaska, starac je ugledao morskog orla. Počeo je da vesla ka ptici. U jednom  trenutku ptica je poletela ka dole i on je primetio jato delfina. Pomislio je da će tu uloviti neku veliku ribu. U tom trenutku oseto je trzaj užeta,a zatim nešto teško kako ga vuče. Povukao je uže ka sebi, ali se ništa nije desilo. Riba je plivala i vukla ga za sobom četiri sata. Kada se osvrnuo video je kako kopno nestaje sa vidika. Zatim je pala noć.

Santjago je mislio na dečaka i u tom trenutku riba je naglo skrenula i uže ga je poseklo ispod oka. Riba je sada plivala na manjoj dubini. Svanulo je i jutro. Jedna ptica je sletela na uže i on je počeo da priča sa njom. Potom je riba opet naglo skrenula i oborila starca. Od užeta koje je držao šaka mu je krvarila. Znao je da mora da jede kako se ribe ne bi pokvarile na Suncu, te je uzeo tunu koju mu je dečak dao. Ruka mu se počela grčiti, pa je sada uže držao nogom. Nakon nekog vremena riba je izašla na površinu i opet se vratila u dubinu. 

Oko podne grč u ruci je nestao. Razmišljao je o svom životu i o tome kako je jednom pobedio u obaranju šaka. U sumrak starac je ulovio delfina, rasporio ga i u njemu pronašao dve krilate ribe. Zatim je pojeo polovinu delfina i jednu krilatu ribu. Nakon toga je zaspao. Sanjao je Afriku, lavove i svoju sobu. Probudio se kada je osetio trzaj. Riba je počela da skače, a uže mu je sve više klizilo iz ruke. Na seću, riba je u jednom trenutku prestala da skače. Starac je zatim pojeo i drugu krilatu ribu. Kada je svanulo riba je počela da kruži. Počeo je da vuče uže, ali je riba udarala od žicu pa morao da popusti uže. Starac je primetio da je riba ogromna. 

U jednom trenutku povukao je uže više nego što je trebalo i riba se odmakla od čamca. U svakom krugu ona se sve više udaljavala, ali je starac pokušao da je privuče nazad. Uspeo je. Riba je prišla uz čun i on je zabio harpun u nju. Riba se izdigla iz vode i pala uz ogroman tresak nazad u nju. Bila je mrtva. Starac ju je privezao za pramac, razapeo jedro i krenuo na jugozapad. Primeto je da ga prati ajkula. Zatim ga je napala i zagrizla ribu iznad repa. Starac je zario harpun u glavu ajkule, ona je potonula i odnela harpun zajedno sa sobom. Starac je znao de će krv privući druge ajkule. 

Ugledao je još dve ajkule. Jedna je zagrizla ribu, ali ju je starac ubio. Ajkule su nastavile da ga napadaju sve do zalaska Sunca. Kada je pala noć ugledao je blesak svetlosti. Oko ponoći ajkule se ga opet napale. Poslednja je krenula na glavu ribe, ali ju je starac ubio. Pojele su svo meso na ribi, osim glave i repa. Kad je starac uplovio sva svetla na Terasi bila su ugašena. Pre nego što je došao do kolibe morao je da sedne pet puta da se nebi onesvestio. Ujutro je dečak došao da poseti starca, video mu je ruke i poče da plače. Kad se probudio pričao je sa dečakom, a zatim je ponovo zaspao i sanjao lavove.

Analiza likova

Santjago

Santjago je starac koji živi u trošnoj kolibi. Njegov život se svodi na preživljavanje. Za njega je more poput žene, puno tajni. Prema ribama se odnosi kao prema svoji prijateljima. Veoma je hrabar i uporan, ne odustaje na preprekama, kao ni u najtežim trenutcima. Ima oči boje mora i lice mu je prekriveno pegama nastalim od prevelikog izlaganja Suncu.

Manolino

Manolino je bio dečak koji je mnogo voleo starca. Roditelji su mu zabranili da plovi sa starcem, jer su verovali da on donoci nesreću. Ali uprkos tome dečak je pomagao starcu i kupovao mu hranu kada je to mogao.