petak, 15. kolovoza 2014.

Starac i more


Starac i more
Ernest Hemingvej

O piscu


Ernest Hemingvej rođen je 21. jula 1899. godine u Ouk Parku. Od oca je nasledio avanturistički duh i nemiran temperament što je rano odredilo njegov životni put. Nije želeo da troši vreme na univerzitetsko obrazovanje, već je počeo da radi kao novinar gde je otkrio svoj spisateljski dar, te mu je to postao životni poziv. Lov i ribolov su mu bili omiljeni hobi. Voleo je da putuje, obišao je Ameriku, Kinu, Evropu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani. Bio je ratni dopisnik, ali i borac. Učestvovao je u Prvom i Drugom svetskom ratu, grčko-turskom ratu i španskom ratu. Kada se vratio u Ameriku posle rata, ugovorio je dopisnički rad za jedan američki list, oženio se i vratio u Pariz. Dobio je Pulicerovu nagradu za književnost, a 1954. godine Nobelovu nagradu. Kad je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava ga da živi onako kako je želeo, izvršio je samoubistvo lovačkom puškom  1961. godine u Ketčemu. Sahranjen je 6. jula u podnožiju planine Testerin Zub, a na sahrani su na zahtev njegovih sinova pročitani Hemingvejevi stihovi: "Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek...".


Starac i more


-Vrsta književnog dela: roman
-Mesto radnje: more
-Glavni likovi: starac Santjago i dečak Manolino
-Tema: život ribara Santjaga
-Ideja: čovek može da prevaziđe svaku prepreku, bez obzira na godine

ETAPE RADNJE:
1.Uvod: Život Santjaga na kopnu
2.Zaplet: Riba je uhvatila mamac
3.Kulminacija: Hvatanje ribe
4.Obrt: Ajkule napadaju ribu
5.Rasplet: Starac se vraća kući



Kratak sadrzaj:


Bio jednom jedan starac koji nije mogao da ulovi ribu. Njegovo ime bilo je Santjago. Njemu je pomogao jedan dečak koji je mnogo voleo starca i zvao se Manolin. Drugi ribari su ismevali Santjaga, jer godinama nije imao nikakav ulov. Santjago je bio siromašan čovek, pa su se dečak i on često pretvarali kako jedu i čitaju novine. Starac je često sanjao Afriku i lavove. Jednog jutra Santjago je otišao do dečakove kuće da ga probudi. Zatim su otišli na kafu u jednu krčmu. Dok je starac pio kafu, dečak je otišao po mamac i sardele. Kada se dečak vratio krenuli su prema čunu, gde su se rastali.

Starac je seo u svoj stari čamac i počeo da vesla. Kada je došao na željeno mesto bacio je četri mamca. Prvi mamac bio je na dubini od četrdeset hvata, drugi na 75, a treći i četvrti na 100 i 120. Nakon dva sata

petak, 30. svibnja 2014.

Gospa Nola



Gospa Nola
Isidora Sekulić

O piscu



Isidora Sekulić rođena je 16. februara 1877. godine u bačkom selu Mošorin kod Žablja. Školovala se u Novom Sadu, Somboru, a Višu pedagogiju je završila u Budimpešti. Radila je kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Bila je izuzetno obrazovana, odličan poznavalac klasičnih i modernih jezika, a bila je takođe i brilijantan stilista. Pisala je eseje o Njegošu, Lazi Kostiću, Petru Kočiću i još mnogim drugima. Negovala je tkz. "beogradski stil" i intelektualnu prozu, čime se približila modernoj književnosti koja će doći do izražaja u periodu između dva rata, ali i kasnije. Govorila je ruski, nemački, engleski, francuski i norveški. Penzionisana je 1931. godine, a 16. februara 1939. godine postavljena je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. 1950. godine postala je redovni član Srpske akademije i postala prva žena akademik u Srbiji. Umrla je 5. aprila 1953. godine u Beogradu.


Gospa Nola

-Vrsta književnog dela: pripovetka iz zbirke "Hronika Palanačkog groblja"
-Mesto radnje: Bačka, Vojvodina
-Glavni likovi: Gospa Nola
-Tema: Prolaznost ljudskog života

ETAPE RADNJE:
1.Uvod: Opis gospa Nole i njenog detinjstva
2.Zaplet: Usvajanje Julice
3.Kulminacija: Smrt gos-Toše
4.Obrt: Odlazak usvojene dece
5.Rasplet: Smrt gospa Nole



Kratak sadržaj:

Grobnica Lazarevićevih je zapuštena, a sa novim generacijama njihovo ime se zaboravlja. Kao dete, gospa Nola živela je na granici između Srbije i Bosne zajedno sa ocem i majkom. Međutim, majka joj se razbolela i umrla. Otac se ponovo oženio sa jednom Italijankom, koja mu je trošila novac i živela raskošno. Njen otac je sa njom dobio ćerku, Julicu. Nola je brinula o svim poslovim oko kuće i više je ličila na muško nego na žensko. Jednog dana primetio ju je stari trgovac gos-Toša. Nola se udala za njega. Gos-Toša je kao mladić živeo sa bratom i ocom u bogatoj kući. Međutim, braća su bila u svađi sve dok se nije desila pljačka u njihovoj kući. Pošto mu je brat Petar bio bolestan, on se počeo brinuti o njemu i slati ga u banje sve dok ga bolest nije savladala. Sada su gospa Nola i gos-Toša živeli sami na tom velikom salašu. Gospa Nola pomagala je Toši u donošenju odluka, sve dok se gos-Toša nije povukao iz javnog života i sve više ostajao kod kuće čitajući knjige. Jednom je čak dobio i nagradu za čitanje.