Ana Karenjina

Ana Karenjina

Lav Nikolajevič Tolstoj

O piscu

Lav Nikolajevič Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani  u Rusiji 9. septembra 1828. godine. Poticao je iz jedne od najznačajnijih grofovskih porodica. Studirao je pravo i orijentalne jezike na Kazanjskom Univerzitetu. Ubrzo napušta studije i počinje da se podučava samostalno. Odlazi u južnu Rusiju i kao dobrovoljac započinje službu u vojsci. Nakon povrataka, otvara školu u Jasnoj Poljani za seosku decu. 23. septembra 1862. godine venčao se sa Sofijom Andrejevnom Bers, kćerkom moskovskog fizičara, sa kojom je imao trinaestoro dece, od kojih je petoro umrlo kao vrlo mlado. Iako je imao mnogo ljubavnih afera, koje nije skrivao, sa ženom je imao skladan bračni odnos. Danas u svetu postoji oko 200 njegovih potomaka koji se svake druge godine okupljaju u Jasnoj Poljani. Veruje se da je umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao pa su brigu o njemu preuzele ćerka i supruga.

Ana Karenjina

-Vrsta književnog dela: roman

-Mesto radnje: Moskva, Petrograd

-Vreme radnje: 70-tih godina 19. veka

-Glavni likovi: Ana Karenjina, Aleksej Karenjin, Vronski, Konstantin Ljevin

-Tema: preljuba Ane Karenjine

ETAPE RADNJE:

1.Uvod: Susret Vronskog i Ane

2.Zaplet: Bal

3.Kulminacija: Trka

4.Obrt: Svađa Ane i Vronskog

5.Rasplet: Smrt Ane

Kratak sadržaj

I DEO

Svađa u kući Oblonskih. Stepan Arkadijevič se budi u svom kabinetu, jer je njegova žena Doli saznala da je on vara. Sobar Matvej donosi mu telegram iz koga saznaje da mu u posetu dolazi sestra Ana Karenjina. Njegova dadilja ga preklinje da nastavi da se izvinjava ženi. Odlazi kod nje u sobu i moli je da mu oprosti, ali ona ga odbija i vređa dok ga ustvari još uvek voli. Stepan odlazi na posao i tamo zatiče svog prijatelja Konstantina Ljevina koji je došao da ga pita za Ščerbackijeve, tačnije za Stepanovu svastiku Kiti. Konstantin je bio zaljubljen u Kiti i hteo je da je oženi, ali pošto je Stepan bio mrzovoljan odložio je razgovor za vreme večere.

Priče ispod zmajevih krila

Priče ispod zmajevih krila 

Branko Ćopić

O piscu

Branko Ćopić je rođen 1915. godine u selu Hašanima kod Bosanske Krupe. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Bihaću. Učiteljsku školu pohađao je u Banja Luci i Sarajevu. Kao student na Filozofskom fakultetu počeo je da piše priče i pesme. Rat je proveo u partizanima. Posle rata bio je urednik dečijih listova u Beogradu, a nakon toga počeo se profesionalno baviti književnošću. Njegova dela prevođena su na ruski, engleski, poljski, francuski, ukrajinski jezik. Za književni rad dobio je nagradu AVNOJ-a i Njegoševu nagradu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Izvršio je samoubistvo skočivši sa mosta Bratstvo i jedinstvo 26.marta 1984. godine. Njegov stan u Beogradu, u ulici kralja Milana 23, poklonio je SANU. 

Priče ispod zmajevih krila

Vrsta dela: bajka

Mesto radnje: u zemlji bajki

Vreme radnje: nekada davno

Priče koje su ovde prepričane su sledeće:

1. Nećeš mi verovati

2. Čudnovat svetski putnik

3. Doživljaji čiča Zimonje

4. Doživljaji jednog čvorka

5. Šarov u zemlji bajki

6. Strašni zmaj

7. Nasamareni vodeni đavo

8. Učitelj, razbojnik i ptice

9. Mesečev gost

10. Brko i Šmrko

Kratak sadržaj:

1. Nećeš mi verovati

Predstavlja uvod u čitavu knjigu. Čovek govori kako ima zmaja i kad želi da ga vidi, on ga samo dozove. Tada mu veže ispod krila jednu staru korpu za ugalj i zmaj se vine u visine, a čovek posmatra sve što se na njoj dešava i zapisuje to u svoju svesku. Na kraju iz tog nastane ova knjiga.

2. Čudnovati svetski putnik

Bio jednom jedan dečko poznat pod imenom "Zimski leptir" koji je želeo da čestita svom dedi stoti rođendan, te je u poštansko sanduče ubacio pismo na kome je pisalo "za mog dedu". Poštar je sutradan uzeo pismo i pomislio da je to za njegovog dedu, te je rekao poštaru da odnese pismo u obližnju varoš gde je živeo njegov deda. Kada je stigao u varoš, šofer je pročitao pismo i pomisli da je to za njegovog dedu. Dao je pismo nekom dečaku koji je putovao za Ulcinj. Kada je tamo stigao otrčao je na plažu i pismo mu je ispalo iz džepa. Tamo su ga našli dečak i devojčica i počeli da se svađaju oko njega. Zatim je naišlo neko momče koje je uzelo pismo i dalo ga nekom slikaru da odnese njegovom dedi u Veneciju. Ali slikar je pismo izgubio izlazeći iz parobroda u Veneciji. Tamo ga je našao dečak koji ga je predao kapetanu da ga odnese na Severni pol. Kada su stigli tamo kapetan je pismo dao mornaru i rekao mu da pronađe dedu. Mornar je naišao na nekog čoveka koji mu je rekao da je deda na Južnom polu. Tada su se mornar i čovek počeli kartati. Čovek je izgubio sve te je odlučio da ode na Južni pol. Pošao je preko Amerike i u Brazilu su ga napali neki ljudi i počeo je da beži sve do Argentine. Usput je izgubio pismo. Pismo je pronašao neki dečak koji je bio iz Dalmacije, te je dao mornaru da ga odnese za Jugoslaviju. Međutim, mornarov brod je počeo da tone i on je pismo stavio u bocu i bacio u more. Bocu je progutala ajkula, a ajkulu su ulovili neki mornari. Kada su je rasporili, jedan mornar je pročitao da na pismu piše "za mog brata" te je dao nekom vojniku da ga odnese. Ali, taj vojnik je morao da otputuje za Indiju. Tamo je pismo završilo ispred jugoslovenske ambasade i poslato po kuriru nazad za Beograd. Kuriru je pismo izletelo kroz prozor voza i završilo kod dede dečaka "Zimskog leptira" kome je bilo i namenjeno. 

Priče iz davnina: Sunce djever i Neva Nevčica

Priče iz davnina: 

Sunce Djever i Neva Nevčica

Ivana Brlić-Mažuranić

O piscu

Ivana Brlić-Mažuranić rođena je 18. aprila 1874. godine u Ogulinu. Dolazi iz poznate porodice Mažuranića. Otac joj je bio Vladimir Mažuranić, pisac, advokat i istoričar. A deda joj je bio Ivan Mažuranić, poznati pesnik. Osnovnu školu i dva razreda "Djevojačke škole" završila je u Zagrebu. Ostalo školovanje završila je privatno. Svoje prve radove pisala je na francuskom jeziku.Udala se za Vatroslava Brlića, advokata u Slavonskom brodu i hrvatskog političara. Rodila mu je šestoro dece. Uz supruga uključila se u javni život u krug prvaka narodnog pokreta. Za svoj književni rad dva puta je predložena za Nobelovu nagradu za književnost. Nakon duge borbe sa depresijom izvršila je samoubistvo u Zagrebu 4. avgusta 1980. godine. 

Sunce Djever i Neva Nevčica

-Vrsta književnog dela: bajka

-Tema: život Neve Nevčice i njena ljubav

-Mesto radnje: mlin, gaj, Olehov dvor

-Vreme radnje: prošlost

-Glavni likovi: Neva Nevčica

-Poruka: ne čini zlo drugima, jer će ti se vratiti

ETAPE RADNJE

1.Uvod: Neva Nevčica melje besplatno žito starici

2.Zaplet: Neva Nevčica pronalazi ključ

3. Kulminacija: Svadba Neve Nevčice i Oleha

4.Obrt: Vojska umire od vrućine

5.Rasplet: Sunce postaje dever na svadbi

Kratak sadržaj

Bili jednom mlinar i mlinarica koji su imali kćerku Nevu Nevčicu. Vile su joj obećale da će joj na venčanju Sunce biti dever. Mlinar je bio škrt čovek i svakom ko bi došao da mu samelje žito on bi od njega tražio polovinu za sebe. Jedino od kralja nije tražio ništa, već je njemu davao besplatno. Jednog dana u mlin je došla Mokoš (moćna sila) preobražena u staricu. Mlinar je i od nje tražio pola torbe žita , ali ona mu nije dala, pa joj mlinar nije samljeo žito. Neva Nevčica se sažalila na staricu i rekla joj da dođe sutra kada mlinar ne bude kod kuće, te će joj ona samljeti žito. Mokoš joj je rekla da uvek može računati na njenu pomoć. Od tog dana mlin nije funkcionisao bez Neve Nevčice.

Put oko sveta za 80 dana

Put oko sveta za 80 dana

Žil Vern

O piscu

Žil Vern je rođen u Francuskoj u Nantu 8. februara 1828. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Nantu. Po nagovoru oca otišao je u Pariz da studira pravo. Njegov stric, Fransiska de Šatobur ge je uveo u književne krugove što ga je još više zainteresovalo za književnost. Kada je njegov otac shvatio da se Žil ne trudi oko studiranja prava, prestao je da mu šalje novac. Pošto je potrošio svu svoju ušteđevinu na knjige nije imao šta da jede, ali je i pored toga završio fakultet 1851. godine. Iako je dobio zvanje advokata, nije želo da se vrati ocu. Počeo je da radi kao nator, a zatim kao i sekretar u pozorištu. 1857. godine oženio se sa Onorin de Vijan Morel i sa njom dobio sina Mišela. Dana 9. marta 1886. godine, kada se vraćao kući, knjegov nećak Gaston  je pucao u njega i pogodio ga u nogu. Žil je preživeo, ali je zbog toga do kraja života šepao. Bolovao je od dijabetisa, koji mu je u potpunosti oduzeo vid, a preminuo je 24. marta 1905.  u svom domu u Amjenu. 

Put oko sveta za 80 dana

-Vrsta književnog dela: roman
-Pouka: Treba biti uporan u svemu što radimo
-Mesto radnje: London, Suec, Bombaj, Kalkuta, Hong Kong, Jokohama, San Francisko, Njujork
-Vreme radnje: 2. 10. 1872- 22. 12. 1872 godine
-Glavni likovi: Fileas Fog i Paspartu

ETAPE RADNJE
1.Uvod: Opis Fileasa Foga i opklade
2.Zaplet: Polazak na put i praćenje Filesa Foga od strane detektiva Fiksa
3.Kulminacija: Spašavanje gospođice Aude
4. Obrt: Files Fog misli da je zakasnio 5 minuta
5. Rasplet: Fileas Fog shvata da je došao dan ranije




Kratak sadržaj

Fileas Fog je džentlmen koji živi mirnim životom u Engleskoj. Jednog dana, dok je bio u Reform klubu opkladio se sa petoricom svojih prijatelja u 20.000 funti da je moguće obići svet za 80 dana. Istog tog dana njegov sluga Parspartu spremio je jedan mali kofer i zajedno su se ukrcali na voz. Prvi deo puta bilo je putovanje vozom kroz Evropu do Sueca. U međuvremenu opljačkana je engleska banka i sumnja je pala na Fileasa Foga. Zbog toga ga je u Suecu čekao detektiv Fiks, koji je dobio detaljni opis ovog lopova. Kada ga je ugledao u ispravi koju je nosio njegov sluga Paspartu, odlučio je da se zbliži sa njim i sazna što više o gospodinu Fogu. Tako je detektiv Fiks, prateći ih, krenuo zajedno sa njima na putovanje.

Kad su cvetale tikve

Kad su cvetale tikve 

                Dragoslav Mihailović

O piscu

Dragoslav Mihailović rođen je u Ćupriji 17. novembra 1930. godine. Studira u Beogradu na Filozofskom fakultetu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik, ali sa dvadeset godina biva hapšen i odveden na Goli otok. Zbog toga tek 1957.godine završava fakultet. Ne uspeva da nađe stalno zaposlenje i često menja posao. Redovan je član SANU, kao i dobitnih mnogih književnih nagrada i priznanja. Njegova dela prevođena su na više jezika. Njegovu prozu karakteriše pripovedanje o opšteljudskim temama posmatranim kroz sudbinu pojednica. Imao je snažan uticaj na generacije mladih srpskih prozista 60-tih godina 20. veka. Trenutno živi u Beogradu.

Kad su cvetale tikve

-Vrasta književnog dela: roman

-Tema: Život i sudbina Ljube Šampiona

-Ideja: Uticaj društva presudan je za formiranje karaktera pojedinca

-Mesto radnje: Dušanovac

-Vreme radnje: za vreme II svetskog rata i nekoliko decenija posle 

-Glavni likovi: Ljuba Šampion

ETAPE RADNJE

1.Uvod:Opis života u Švedskoj

2.Zaplet:Početak treniranja boksa

3.Kulminacija: Odlazak u vojsku

4.Obrt: Samoubistvo Dušice

5.Rasplet:Ubistvo Stoleta

Kratak sadržaj

Ljuba se nalazi u Švedskoj. Živi sa svojom ženom Ingom i njenim sinom kojeg je prihvatio kao svoje dete. Počinje da se priseća svog života u Jugoslaviji. Živeo je na Dušanovcu, u Beogradu zajedno sa svojim ocom, majkom, bratom i sestrom. Kao mali počeo se družiti sa čuvenim Stoletom Apašom koji ga je uvukao u loše društvo. Pošto je u to vreme bilo popularno treniranje boksa i on je odlučio da počne da ga trenira. Kasnije se ispostavilo da ima talenta i postao je prvak.

Ruža

Ruža

                                      Nura Bazdulj-Hubijar

O piscu

Nura Bazdulj-Hubijar je rođena u Mrdenovćima kod Foče 1951. godine. Osnovnu i srednju školu završila je u Sarajevu, kao i Medicinski fakultet i specijalizaciju. Seli se u Travnik 1975. godine gde i danas živi i radi kao doktor, specijalista medicinske mikrobiologije. Do sada je objavila niz romana, pesama i drama. Njena dela prevođena su na nemački, holandski i norveški jezik. Jedan od njenih romana snimljen je u tehnici za slepe osobe. Ona je takođe saradnica dečijih časopisa "Male novine", "Lastavica", "Vrelo Bosne" ...

Ruža

-Vrsta književnog dela: roman

-Tema: Prva ljubav

-Ideja: Prave stvari vide se samo srcem. Bitno je očima nevidljivo.

-Mesto radnje: Travnik

-Vreme radnje: kraj 20. veka 

-Glavni likovi: Minja
-Pouka: Prva ljubav se ne dešava samo u knjigam, već i u stvarnom životu

ETAPE RADNJE
1.Uvod: Boravak Minje u bolnici zbog bolesti
2.Zaplet: Povratak kući i nalaženje ruže na prozoru
3.Kulminacija: Minja dozvoljava Dinku da je poljubi
4.Obrt: Minja shvata da ruže nisu od Dinka već od Tahira
5.Rasplet: Tahiru umire majka i on odlazi u Višegrad


Kratak sadržaj

Minja se nalazi u bolnici zbog reumatske groznice, bolesti koja zahvata velike zglobove. Zbog toga ju je doktorka smestila na interno odeljenje. Sa njom u sobi nalaze se baba Milja, dražesna žena koja je uvek spremna da pomogne i teta Lucija, seljanka koja ima muža mesara i dvoje prekrasne dece. Dok boravi u bolnici Minja je tužna i često sanja dane kad se mogla veselo kretati. Svaki dan u posetu joj dolazi njen dečko Dinko, koji je pomalo nervira, njen tata i brat Robi. Majka joj dođe samo ponekad. Jednog dana Robi joj je došao u posetu i rekao da tata im čir na želudcu. Minja je počela da plače i pomislila je kako ništa više neće biti kao pre.

Robinzon Kruso

Robinzon Kruso

                      Danijel Defo 

O piscu

Danije Defo je rođen 1660. godine u Londonu. Pravo ime mu je bilo Danijel Fo, ali je kasnije svom prezimenu dodao -de kako bi zvučalo otmenije. Potekao je iz svešteničke porodice. Školovao se u takozvanoj Akademiji za otpadnike od Anglikanske crkve . Tamo je dobio praktično obrazovanje , koje se odrazilo na njegovo dalje pisanje. Oženio se 1694. godine devojkom iz imućne porodice i sa njom imao sedmoro dece. Bavio se trgovinom i politikom. Počeo je da piše trakte o javnim zbivanjima. Zbog jedne satire koju je izdao završio je u zatvoru 1703. godine. Putovao je kao vladin tajni agent. Utemeljio je popularni list " The Review" u kome je objavljivao pamflete. Časopis je izlazio tri puta nedeljno. Tek je sa šezdeset godina počeo da piše romane. Najpoznatiji roman bio mu je Robinzon Kruso koji je objavljen 1719. godine. Postoje još dve knjige o Robinzonu, ali one nikad nisu dostigle slavu prve knjige, jer su bile napisane iz čisto komercijalnih razloga. Defo je umro 1731. godine u Londonu. 

Robinzon Kruso   

-Vrsta književnog dela: roman
-Mesto radnje: York, pusto ostrvo
-Vreme radnje:1659-1686
-Glavni likovi: Robinzon Kruso, Petko
-Tema: život na usamljenom ostrvu
-Ideja: upornost i želja uvek pobeđuju
-Pouka: Uvek treba tražiti izlaz iz teške situacije i ne treba se predati
-Opisi enterijera, eksterijera, prirode i portreti
-Pripovedanje: u prvom licu
-Veliki broj dijaloga

Kratak sadržaj

Robinzon je rođen u engleskom  gradu Jorku. Otac mu je stekao bogatstvo baveći se trgovinom. Imao je dva brata. Prvi je poginu u bitci kod Dinkirika, a šta se desilo drugom nikad nije saznao. Od ranog detinjstva stajao je na obali i posmatra brodove, maštajući o tome da putuje svetom. Jednog dana otac mu je rekao da želi da postane trgovac. Robinzon je to prihvatio, ali dok je prodavao robu uvek je mislio odakle je ona došla i koliki je put prešla.

Veliki vezir

Veliki vezir

                       Derviš Sušić

O piscu

Derviš Sušić rođen je 3. juna 1925. godine u Vlasenici. Završio je osnovnu školu u Vlasenici, a gimnaziju u Tuzli. Dok je bio maloletan đak sarajevske Učiteljske škole učlanjen je u SKOJ 1941. godine, a 1942. godine otišao je sa grupom učenika u partizane. Ovo je imalo znatnog uticaja na njegovo pisanje. Posle rata bio je omladinski rukovodilac, zatim učitelj i novinar. Radio je kao urednik "Omladinske riječi", a zatim je u periodu od 1949-1951. godine bio urednik sarajevskog dnevnog lista "Oslobođenje". Nakon toga biva postavljen za referenta za kulturu i narodno prosvećivanje, a zatim za upravnika Narodne biblioteke u Tuzli. Posle toga biva imenovan za savetnika u Centralnom Komitetu SK BiH u Sarajevu. Bio je redovan član akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Umro je 1990. godine u Sarajevu.

Veliki vezir

-Istorijska drama

-Podeljena je na dva dela i šest slika

- Događa se u Carigradu 1579. godine
-Glavni lik je Mehmed paša Sokolović

ETAPE DRAMSKE RADNJE

1.Uvod: Sednica divana
2.Zaplet: Sultanovo odluka da ubije Mehmed pašu
3.Kulminacija: Pokušaji ubistva Mehmed paše              
4.Obrt: Ubistvo Hasana
5.Rasplet: Ubistvo Mehmed paše Sokolovića

Kratak sadržaj

Prvi deo

U prvom delu se opisuje sala za sednice u koju ulaze: Sijavuš-Paša, Lala Mustafa Paša, Mehmed Paša, Zal Mehmed Paša, Abdurahman-efendi, Mehmed-efendi i Sinan Paša.

Scena prva

Sednica divana. U polukrugu sede članovi divana iščekivajući Mehmed-pašu Sokolovića. Čauš ga najavljuje i članovi Divana ustaju, pozdravljajući ga. On seda na svoje mesto i počinje da prima podanike. Prvo ulazi jedna žena sa molbom da se kadiji Ioličkom prebije leva noga, jer joj je potrošio pare i šutnuo je sa njom. Mehmed-paša to dozvoljava. Zatim ulazi Hamzevija i traži da se iz okova puste svi hamzeviji. Mehmed-paša mu govori da su svi oni pobijeni i pušta ga na slobodu. Posle toga ulazi sulta Murat Han. Naređuje svim članovima Divana da izađu i ostave ga nasamo sa Mehmed-pašom Sokolovićem. Viče na njega i optižuje ga da je ukrao novac Šeihu-Sadžai. Ovaj mu odgovara da smatra da je Šeih-Sadžaja varalica kao i Sadudin efendija. Posle ovoga sultang ga tera napolje i razmišlja o tome kako ga treba ubiti. Sadudin efendija ga potstiče na to. Sultan donosi odluku, ubiće Mehmed-pašu Sokolovića, ali tako da niko ne sazna da je on odgovoran za to.

Koštana

Koštana

                                  Borislav Stanković

O piscu:

Borislav Stanković rođen je u Vranju 31. marta 1876. godine.Kao vrlo mlad ostaje bez oca i majke. Staranje o njemu preuzima njegova baka Zlata. Osnovnu školu završava u Vranju, kao i sedam razreda gimnazije. Osmi razred završava u Nišu gde i maturira. 1896. godine upisuje Pravni fakultet u Beogradu. Godine 1900. izdaje, u časopisu Zvezda svoj pozorišni komad "Koštana". Četri godine kasnije ženi se beograđankom Angelinom Milutinović. Iz tog braka dobija tri kćerke. U periodu od 1903-1904 provodi nekoliko meseci u Parizu, a nakon povratka radi kao carinik i poreznik. Roman "Nečista krv" objavljuje 1910. godine i odmah se proglašava za remek delo srpske književnosti. Tokom rata u Podgorici biva zaroblje od strane Austrougara. U julu 1916. godine, uz pomoć prijatelja pušten je  kući u Beograd. Tamo piše kulturnu rubriku u beogradskim novinama kako bi prehranio porodicu. Posle rata postaje postaje Ministar prosvete u umetničkom odeljenju. 22. oktobra 1927 umire u Beogradu.

Koštana

- Jednostavan pozorišni komad, bez složene radnje

- Drama atmosfere

-Podeljena je na četiri čina

- Događa se u Vranju

-Javlja se kontrast, staro-mlado

-Tema: promašena ljubav

ETAPE DRAMSKE RADNJE:

1.Uvod: Uskrs u kući Hadži-Tome

2.Zaplet: Hadži-Tomin susret sa Koštanom kod vodenice

3.Kulminacija: Darivanje Koštane

4.Obrt: Saznanje da Koštana treba da se uda

5.Rasplet: Udaja Koštane

Kratak sadržaj:  

Prvi čin

Gostinska soba Hadži-Tomine kuće. Uskrs. Hadži-Tomin sin, Stojan danima sa Koštanom igra, pije i obisipa je dukatima. Ulazi Hadži Toma, ljut, viče na svoju ženu Katu okrivljujući je za sinovljevo ponašanje. Dolazi Arsa, predsednik opštine. Hadži-Toma ga kritikuje što ne zavede red u varoši. Ovaj se pravda govoreći da ju je već jednom oterao u Tursku, ali kada su se varošani ponapijali otišli su po nju i vratili je. U tom dolazi policajac donoseći vest da je Stojan odveo cigane na porodično imanje, Hadži-Toma odlazi tamo u namer da ubije sina, a Kata ostaje kući moleći se.