Priče ispod zmajevih krila

Priče ispod zmajevih krila 

Branko Ćopić

O piscu

Branko Ćopić je rođen 1915. godine u selu Hašanima kod Bosanske Krupe. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Bihaću. Učiteljsku školu pohađao je u Banja Luci i Sarajevu. Kao student na Filozofskom fakultetu počeo je da piše priče i pesme. Rat je proveo u partizanima. Posle rata bio je urednik dečijih listova u Beogradu, a nakon toga počeo se profesionalno baviti književnošću. Njegova dela prevođena su na ruski, engleski, poljski, francuski, ukrajinski jezik. Za književni rad dobio je nagradu AVNOJ-a i Njegoševu nagradu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Izvršio je samoubistvo skočivši sa mosta Bratstvo i jedinstvo 26.marta 1984. godine. Njegov stan u Beogradu, u ulici kralja Milana 23, poklonio je SANU. 

Priče ispod zmajevih krila

Vrsta dela: bajka

Mesto radnje: u zemlji bajki

Vreme radnje: nekada davno

Priče koje su ovde prepričane su sledeće:

1. Nećeš mi verovati

2. Čudnovat svetski putnik

3. Doživljaji čiča Zimonje

4. Doživljaji jednog čvorka

5. Šarov u zemlji bajki

6. Strašni zmaj

7. Nasamareni vodeni đavo

8. Učitelj, razbojnik i ptice

9. Mesečev gost

10. Brko i Šmrko

Kratak sadržaj:

1. Nećeš mi verovati

Predstavlja uvod u čitavu knjigu. Čovek govori kako ima zmaja i kad želi da ga vidi, on ga samo dozove. Tada mu veže ispod krila jednu staru korpu za ugalj i zmaj se vine u visine, a čovek posmatra sve što se na njoj dešava i zapisuje to u svoju svesku. Na kraju iz tog nastane ova knjiga.

2. Čudnovati svetski putnik

Bio jednom jedan dečko poznat pod imenom "Zimski leptir" koji je želeo da čestita svom dedi stoti rođendan, te je u poštansko sanduče ubacio pismo na kome je pisalo "za mog dedu". Poštar je sutradan uzeo pismo i pomislio da je to za njegovog dedu, te je rekao poštaru da odnese pismo u obližnju varoš gde je živeo njegov deda. Kada je stigao u varoš, šofer je pročitao pismo i pomisli da je to za njegovog dedu. Dao je pismo nekom dečaku koji je putovao za Ulcinj. Kada je tamo stigao otrčao je na plažu i pismo mu je ispalo iz džepa. Tamo su ga našli dečak i devojčica i počeli da se svađaju oko njega. Zatim je naišlo neko momče koje je uzelo pismo i dalo ga nekom slikaru da odnese njegovom dedi u Veneciju. Ali slikar je pismo izgubio izlazeći iz parobroda u Veneciji. Tamo ga je našao dečak koji ga je predao kapetanu da ga odnese na Severni pol. Kada su stigli tamo kapetan je pismo dao mornaru i rekao mu da pronađe dedu. Mornar je naišao na nekog čoveka koji mu je rekao da je deda na Južnom polu. Tada su se mornar i čovek počeli kartati. Čovek je izgubio sve te je odlučio da ode na Južni pol. Pošao je preko Amerike i u Brazilu su ga napali neki ljudi i počeo je da beži sve do Argentine. Usput je izgubio pismo. Pismo je pronašao neki dečak koji je bio iz Dalmacije, te je dao mornaru da ga odnese za Jugoslaviju. Međutim, mornarov brod je počeo da tone i on je pismo stavio u bocu i bacio u more. Bocu je progutala ajkula, a ajkulu su ulovili neki mornari. Kada su je rasporili, jedan mornar je pročitao da na pismu piše "za mog brata" te je dao nekom vojniku da ga odnese. Ali, taj vojnik je morao da otputuje za Indiju. Tamo je pismo završilo ispred jugoslovenske ambasade i poslato po kuriru nazad za Beograd. Kuriru je pismo izletelo kroz prozor voza i završilo kod dede dečaka "Zimskog leptira" kome je bilo i namenjeno. 

3. Doživljaji čiča Zimonje

Čiča Zimonja pričao je preko telefona sa vetrom Severcem raspitujući se o tome da li stiže Proleće. Svake godine čiča Zimonja donosi sneg na krovove kuća i štipka đake za uši, ali čim sunce ojača čiča se uznemiri. Tako je i sad. Severac mu govori da je čuo kako neki vojnik peva pesmu o lasti i da je video dečaka kako nosi visibabu. Sutradan Severac i čiča Zimonja odoše na vrh planine i napisaše objavu da je Proleću i Jugu u čijoj je pratnji Sunce zabranjen pristup. Ali, Sunce je bilo prvo koje je pročitalo ovu objavu i otopilo sneg. Kada su Severac i čiča Zimonja odjurili na mesto gde je bila obala zatekli su jezero i novi oglas na kome piše da sva deca moraju da se igraju i da je zabranjeno nošenje kaputa. I tako su te godine otišli u Sibir, gde su im ukrali kapute, a sledeće u Norvešku jer tamo ništa ne kradu.

4.Doživljaji jednog čvorka

Upita jednog dana čvorak vrapca zašto ovde nema grožđa, a vrabac mu odgovara da nikad nije video grožđe. Utom se javi vrana i odgovori da je grožđe u prošlosti, a da je prošlost iza njih. Međutim, iza njih je bio samo seoski put i jedan vo. Čvorak odlete do vola i upitaga gde je prošlost. Vo mu reče da je tamo negde blizu štale. Čvorak odlete do tamo i spusti se na granu jednog hrasta. Hrast mu reče da je prošlost gore, na tvrđavi, jer on je tamo nekad bio samo mali žir koga je jedan dečak doneo tu, dole. Čvorak ga upita šte se desilo sa dečakom. Hrast mu ispriča priču kako je dečak porastao i da se hrabro borio protiv Kara-Mustafe koji je želeo da osvoji njegov zamak, ali je na kraju bio ubijen. Posle toga čvorak odlete na tvrđavu i tamo vide jednog istoričara. Zajedno sa njim ode na fakultet da sluša predavanja o prošlosti. A vrabac i dalje čeka svog prijatelja čvorka da mu kaže gde je prošlost.

5. Šarov u zemlji bajki

Zemlja bajki nalazi se na kraju sveta i još pola sata dalje, u njoj se nalazi pseće selo u kojem Šarov sada živi. A kako je Šarov došao do te zemlje? Otkrićemo sada. Jednog dana u zemlji Buji-Baji skupilo se mnogo ljudi koji se se pretvarali da su bolesni da ne bi morali da rade. Dok su oni tako sedeli i tražili milostinju došla je straža. Uhapsili su vlasnika psa Šarova, a samom Šarovu naredili da beži što dalje od varoši. Šarov je tako išao dok nije stigao na deveto brdo. Tamo je odlučio da potraži čarobno pseće selo. Išao je tako danju i noću dok nije stigao u neku nepoznatu zemlju i video veliki stub sa tablom na kome su pisala sva pravila Zemlje bajki. Šarov uđe u Zemlju bajki i prvo stiže do zečijeg sela  ispred koga se nalazila tabla sa slikom psa kako človi pred zecom. Šarov pobeže odatle i dođe do mačijeg sela, a kad tamo pas koji je vezan za rep. Šarov pobeže i odatle i dođe do psećeg sela. Tamo su mu sudili o njegovim dobrim i lošim delima. Dobra dela su prevagnula, a Šarov je ostao u čarobnoj psećoj zemlji.

6. Strašni zmaj

Bio jednom jedan zmaj koji je živeo na planini Grmeča. Njegov posao je bio da plaši drvoseče, ali nažalost niko se nije uplašio kad bi se on pojavio. Zato je odlučio da krene na put. Došao je tako do pruge i ubrzo začuo voz, uplašio se i pobegao. Išao je zato kroz kukuruze dok nije naišao na aerodrom i video avione. Pomslio je da su to neke ptice i odlučio da se trka sa njima, ali kada je avion poleteo zmaj se uplašio. Zatim je sreo strašilo koje mu je reklo da su ljudi sada moćniji od zmajeva. Kad je palo veče zmaj je otišao do jedne kolibe gde su bila dva dečaka, jedan dečak je rekao da će ga poderati. Zmaj se uplašio i odleteo. Odlučio je da traži posao te je otišao do jednog crkvenjaka, a ovaj ga je uputio do babe-Klepetuše. Baba mu je naredila da očisti dvorište, ali on je sve oduvao, pa je i odatle morao da beži. Pokušao je da nađe još mnogo poslova, ali nijedan nije bio uspešan. Sada zmaj živi daleko, daleko na kraju sveta u zemlji priča.

7. Nasamareni vodeni đavo

Pričaju čiča Dinjar i mladi inženjer Kosta o vodenom đavolu. Čiča Dinjar ubeđuje mladog inženjera da vodeni đavo postoji i da on ruši vodenice, čupa drveće i ruši drveni most. Na to mu mladi Kosta odgovara da je on inženjer koji lovi vodene đavole. Čiča ga je zaprepašćeno gledao i poče ga moliti da mu pokaže kako to radi. Inženjer je prvo merio i zapisivao nešto, a onda u klanac dođe veliki broj radnika koji počeše da prave puteve, betoniraju obalu i podižu ogromnu branu preko čitave reke. Čiča ga upita šta je to, a inženjer mu odgovori da je to hidrocentrala u kojoj se nalaze vrteške i točkovi koji će nasamariti đavola. Onog dana kada je hidrocentrala otvorena čiča je bio srećan i smejao se nasamarenom đavolu.

8. Učitelj, razbojnik i ptica

Iza velike šume nalazila se škola gde predaje jedan dobar učitelj svojim mališanima. Jedan mališan postao je prodavac duvana, drugi čuveni istraživač, treči ministar, a četvrti razbojnik. Jednog dana kod dobrog učitelja došao je pticolovac i požali se na dečaka razbojnika. Učitelj je odlučio da ga potraži i vrati nazad u školu. Kada je došao do pećine u kojoj je živeo, razbojnik je postiđeno rekao da ga je učitelj naučio da se ptice ne smeju loviti i pristao je da se vrati nazad u školu. Deca u školi su ga prihvatila kao svog druga, a razbojnik je naučio da koristi svoje igračke (olovne kuglice, sekiru i kuburu) tako što će pomagati deci. Jednog školskog dana ponovo je došao onaj isti pticolovac, razbojnik je počeo da ga juri, ali ovaj je nestao. Na kraju školske godine razbojnik je pošao u potragu za pticolovcem i posle toga niko ga više nije video.

9. Mesečev gost 

Ovo je pričao o dečaku Vučiću koji je čitavu noć proveo sa Mesecom. Dečak je ostao bez roditelja i sada je živeo sa čobaninom Bajom. Jedne večeri seti se da mu je sutra deseti rođendan, pa je seo isped praga kolibe i posmatrao zvezde, kad se odjednom pojavio Mesec. Zbog njegovog rođendana obasjao je čitavu šumu i probudi veverice i zečeve da mu donesu poklon. Veverice su donele mnogo lešnika, a zečevi pošto su pojeli sav kupus, igrali su i pevali za dečaka. Probudio se ovčarski pas Žuća, a zečevi su uplašeno pobegli. I zvezde su pripremile poklon za dečaka, održale su utakmicu u klizanju. Jedan mali oblak hteo je da stvori grmljavinu, ali u tome nije uspeo. Ujutro dečak je od čobanina dobio malo čupavo meče.

10. Brko i Šmrko

Pošli u rat dva druga, Brko i Šmrko. Šmrko je bio sujeveran te je otišao kod vračara i zamolio ga da mu napravi amajliju koja će ga štititi od svih bolesti i metaka. Zatim je otišao kod Brke i upitao njega šta on ima da ga štiti. On mu je pokazao svoju pletenu kapu koju je njegova majka isplela i utkala u nju ljubav i savete. Kada su došli do rovova i kada su ih protivnički vojnici napali Šmrka je pobegao, a Brka je ostao da brani otadžbinu. Bio je ranjen, ali je ostao i borio se. Sledećeg jutra bolničari su ga našli i odveli u bolnicu. Tamo im je Brka ispričao o čudnovatoj moći kape. A što se tiče Šmrke, on se i dalje krije u nekoj pećini.