Gospa Nola



Gospa Nola
Isidora Sekulić

O piscu



Isidora Sekulić rođena je 16. februara 1877. godine u bačkom selu Mošorin kod Žablja. Školovala se u Novom Sadu, Somboru, a Višu pedagogiju je završila u Budimpešti. Radila je kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Bila je izuzetno obrazovana, odličan poznavalac klasičnih i modernih jezika, a bila je takođe i brilijantan stilista. Pisala je eseje o Njegošu, Lazi Kostiću, Petru Kočiću i još mnogim drugima. Negovala je tkz. "beogradski stil" i intelektualnu prozu, čime se približila modernoj književnosti koja će doći do izražaja u periodu između dva rata, ali i kasnije. Govorila je ruski, nemački, engleski, francuski i norveški. Penzionisana je 1931. godine, a 16. februara 1939. godine postavljena je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. 1950. godine postala je redovni član Srpske akademije i postala prva žena akademik u Srbiji. Umrla je 5. aprila 1953. godine u Beogradu.


Gospa Nola

-Vrsta književnog dela: pripovetka iz zbirke "Hronika Palanačkog groblja"
-Mesto radnje: Bačka, Vojvodina
-Glavni likovi: Gospa Nola
-Tema: Prolaznost ljudskog života

ETAPE RADNJE:
1.Uvod: Opis gospa Nole i njenog detinjstva
2.Zaplet: Usvajanje Julice
3.Kulminacija: Smrt gos-Toše
4.Obrt: Odlazak usvojene dece
5.Rasplet: Smrt gospa Nole



Kratak sadržaj:

Grobnica Lazarevićevih je zapuštena, a sa novim generacijama njihovo ime se zaboravlja. Kao dete, gospa Nola živela je na granici između Srbije i Bosne zajedno sa ocem i majkom. Međutim, majka joj se razbolela i umrla. Otac se ponovo oženio sa jednom Italijankom, koja mu je trošila novac i živela raskošno. Njen otac je sa njom dobio ćerku, Julicu. Nola je brinula o svim poslovim oko kuće i više je ličila na muško nego na žensko. Jednog dana primetio ju je stari trgovac gos-Toša. Nola se udala za njega. Gos-Toša je kao mladić živeo sa bratom i ocom u bogatoj kući. Međutim, braća su bila u svađi sve dok se nije desila pljačka u njihovoj kući. Pošto mu je brat Petar bio bolestan, on se počeo brinuti o njemu i slati ga u banje sve dok ga bolest nije savladala. Sada su gospa Nola i gos-Toša živeli sami na tom velikom salašu. Gospa Nola pomagala je Toši u donošenju odluka, sve dok se gos-Toša nije povukao iz javnog života i sve više ostajao kod kuće čitajući knjige. Jednom je čak dobio i nagradu za čitanje.

Gospa Nolin otac rastao se od Italijanke, a Julica je prešla da živi sa gospa Nolom i gos-Tošom. Gos-Toša je mnogo voleo Julicu i čak je želeo da joj pokloni čitavo imanje kao miraz, ali gospa Nola nije to dozvolila. Jedne večeri upali su razbojnici u kuću, opljačkali ih i ubili gos-Tošu. Gospa Nola i Julica preselili su se u kuću u varoši. Paula, devojka koju je gospa Nola usvojila ubrzo se udala. Ubrzo je gospa Nola usvojila Srbu i malog švabu Hansa koji je bio sin šlajfera. Hans je voleo školu, dok je Srba više voleo konje i junaštvo. Zbog toga je Srba završio u školskom apsu i želeo je da pobegne u Ameriku, što je razočaralo gospa Nolu koja je bila bolesna. Kada je gospa Nola ozdravila Julica joj je rekla da je stiglo pismo od njene majke koja želi da ona dođe kod nje. Nakon nekoliko dana Julica saopštava gospa Noli da želi da se se uda za Milušića ili da ide kod majke. Gospa Nola to ne odobrava i odlučuje da joj nađe prikladnog muža. Zbog toga, gospa Nola pita doktora Mirka da se oženi Julicom. Doktor joj govori da mu se Julica ne sviđa, ali ipak pristaje zbog velikog miraza. Međutim, posle nekoliko dana nakon svadbe dvoje mladenaca se rastaju. Gospa Nola poklanja veliku količinu novca crkvi zbog razvoda, a Julica se udaje za Milušića i sa njim dobija sina.

Dolazi vreme Švabine mature i gospa Nola razgovara sa njim o tome šta želi da upiše. On se odlučuje da postane inženjer i da studira u Belgiji. Gospa Nola mu to dozvoljava. Julicin muž obljavljuje da je ateista i svi ga proglašavaju za luđaka. Počinje da zlostavlja ženu i dete, te Julica odlazi da živi sa gospa Nolom. Međutim, lekari otkrivaju da on ima tešku bolest i Julica odlazi da se brine za njega. Nakon sedam godina bolesti, on umire. Na njegovom grobu nikad nije želela da se upali sveća i svi su mislili da je on proklet. Švaba se vraća kući, jer mu otac umire. Dočekuje ga gospa Nola , a on joj govori da će ostati da radi u Nemačkoj i traži joj novac kako bi mogao da plati za nove knjige i dug o kome ne želi da priča. Gospa Nola pristaje da mu da novac i govori mu da ništa ne treba da vrati. Julica i Srba se venčavaju, a gospa Nola se razboleva i na kraju umire.

Analiza likova

Gospa Nola

Gospa Nola ili Stanojla Perčinova, kako joj je zapravo bilo ime, nikada nije marila za izgled i volela je da se druži više sa muškarcima nego sa ženama zbog svog muškobanjastog izgleda. Bila je hrabra, uporna, skromna i poštena žena i uvek je pomagala svima. Trudila se da usvoji decu, jer nije imala svoju i da ih izvede na pravi put iako nikada nije uspela da pronađe svoju sreću u njima.

Broj komentara: 6: